... stihowi mog srca ...

nocas se owim stihom oprastam od tebe, pustam na slobodu sebe, jer prewise mi se dusa stegla od secanja, secanja koja nisu nista postigla, pamtim zadnji trenutak kad sam se za nas molila, i sad kad se zelja ostwarila, ja toga nisam zeljna wise, shwatam sta sam htela uwek sam dobila, al owog puta tu zelju cujem swe tise, pustam tebe kao i sebe, al rastanskim brodom u more, mozda je moglo biti drugacije, mozda al to sad ostaje samo misljenje, ja wolje wise nemam za druge padowe, prewise dala a dobila lazi gomile, sta god da je bilo ostaje secanje, lagano je wreme izbrisalo tragowe, ne diraj u proslost, jer da je trebalo bila bi sadasnjost, owde se opstastam sa tobom, sama dalje plowim owim brodom, skupila sam krila, wise ne letim gde sam nekad bila, waljda je tako bolje, jer za dalje scene ja wise nemam wolje, promenio si se ti taki i ja, nije owo ona prica kadm wolela, ako mozes shwati da sam dalje krenula, bez tebe jer takwa je sudbina, nila sam dobra ne zalim, ali owde je kraj ja sama cu da nastawim..

.. samo me zagrli kad precutim reci ljubawi, nije da ih krijem nego se bojim da ne zaboli, za neke hladna sam kao taj sneg sto ne wolis, al tebi mogu dopustiti da moju toplinu osetis, nisam gruba a znam tako ti se cinim, ja samo pazim na sebe da se ne powredim, i ako te oci ne wide srcu ti drag si, i niko nije rekao da srce mora da widi, ono oseca i ono zna da bi wolelo da si tu, al ne zeli da upada ni u kakwu zamku, prewise ranjeno je bilo nije da ne weruje tebi, wec se bola boji, a ti shwati i na njega pripazi, mozda se opusti i tebi prihod dopusti, i kad cutim ti samo me zagrli, reci da ces tu ostati, da neces otici, mene powrediti, ja widela sam swasta, doziwela jos wise, ljudi su kwarni, ne werujem bilo kome, bolje sama nego tih lazi na tone, budi drugaciji, osecam da jesi, pokazi mi da postoji to nesto i da mogu da ti werujem, stwarno bih wolela da tu ostanem, cini mi se sigurno i toplo, a na to moje srce brzo bi se nawiklo, dokazi da zelis i bicu twoja, a kad me pogledas reci "ona je moja"..

ja sam umorna od lutanja, a uwek odem dalje, wecito odlazim da bi se wracala, nikad do kraja nisam swe rekla, zastanem kad bi najwaznije izgoworila, swesna da nije ziwot taj ko gazi po nama, wec ljudi sto ga pogresno ziwe swakog dana, nerwiram se ponekad jako, al ne pustam suzu, mada je swako od nas lako zaplako, nisam kukawica nemam wise sta da izgubim, al cuwam srce jer to jedino mogu da zadrzim, wreme mi odmice kao i ljudi oko mene, swesna da ziwot ne dalje dwa put iste uloge, al uwek se wracam na neke prosle scene, waljda sam tamo bila srecnija, waljda je tad sreca bila drugog ukusa, ili sam ja wise srcem nego glawom razmisljala, necu nikog da powredim jer boli i mene, osetila prewise al nikad bezala od sebe, ja nisam hladna, ziwot me takwom cini, nemam mnogo zelja, al opet za swaku grubu rec ti izwini, cesto shwatam da ne znam sta zelim, pomislim da mi je wreca prazna pa zanemim, ali nije, ima tu swega, na meni je da biram a ja ne znam cega sam zeljana, pa pomislim da znam, izaberem jedno, drugi se bune, pa pogledam tuzno, znam da sam swakom potrebna, jer sam ja ta koja ih razumela kad je kisa padala, srce do srca osmehom ih ispratila, i sa istim ih docekala, a ko je cekao mene, dal uopste ima mesta za pse lutalice, ili su oni newazni, ne woljeni stranci, naucila da sama docekam sebe, i da sama brojim te zwezde, zato za swaku kap boje na mom srcu, zahwalicu se ljudima koji od mene ne odustaju, koliko god precutala, znaj da se dobrota nikad nije merila recima..

zato sto dobrog druga uwek trebas, da kad padas neda ti da se predas, u ziwotu ces imati uwek od swega po malo, ali nikad ne zaborawi do ceka ti je zaista stalo, ljubawi, para i raznih drugara, al samo jednog prijatelja do kraja, jer putewi su razni, a trebamo iskrenost da nebi ostali prazni, druga kao tebe trebam, jer widis swet kao ja sto ga gledam, mi cemo podici te srusene mostowe, al swako ko nas ogowara iza ostaje, ti ne trebas reci ni dela, jer kapiras znak mog pogleda, da kad swi cute mi wristimo, da kad swi wriste mi cutimo, od Boga namerno drugaciji i swoji, jer se razlikujemo on njih a swi su isti, i kad su swi u crno mi cemo u belo, da se kao mesec sjaji owo prijateljstwo, jer je kao prica nekog filma, gde drustwo pobedjuje stalno, i kad prodju mnoge godine, hocu da mogu da uwek nazowem te i da zowes me, necu da nas wreme izbrise i odwoji, i u zaborawu ostawi, jer godine idu a mi i nismo bas deca, kad sa moju ljubaw budem negde daleko i sreca mi cweta, necu da prekines lanac naseg sweta, uwek dodji kao nekada, jer jedan je prijatelj do kraja, u glawi cu uwek cuwati gluposti od pre, jer glawa se neda da odraste, imacu nekog ja, imaces nekog ti, bicemo srecni i zadowoljni, al znaj pokucaj na moja wrata ne kosta to nista, uwek imam spreman neki film, kole i dosta cipsa.. I zato da dana nebi mi falilo moj drug i nase ludosi, ti uwek dostupan ostani, i da nebi bilo zabuna, mi ostajemo BEST FRIENDS BEZ ROKA TRAJANJA!!!

to si bio ti da stworis mi te snowe da pokrenes u meni tu muziku i swe krene bolje, ti kao zrak swetlosti koju trebam kap wode na dlanu koju nikom ne dam, jer samo ti osecas kao ja samo ti me kapiras u sobi punoj cutanja jer ljubaw je kao tajna koju doboko cuwamo u nama.. ne pricam mnogo o njoj samo je osecam jer znam da si moj a ti citas moje poglede razumes moje pokrete ja zelim da budes tu swakog dana i da ne stanes kad kazem da mogu sama ne ljuti se kad ljubaw odbijam samo znaj da je tad najwise trebam mozda cudna sam al takwa sam u mojoj glawi jedan woz i ne powratna karta a kad taj woz budem cekala ti me zagrli snazno jer twoja ljubaw mi je potrebna, ziwot ko ziwot, pun prewara i lazi da ces uwek biti tu to mi kazi zagrljaj po zagrljaj samo ti i ja osmeh za osmehom i ljubaw beskrajna jer ti si ono sta mi treba moje ste srce nikom ne da kad te pogledam a ti smesis se najlepsi osecaj kad widim te srecne okice ker ja sam tu da te wolim i za twoj osmeh uwek da se borim pruzi mi ruku zagrli me snazno ucini da se osecam bezbedno i srecno jer samo ti to mozes jer samo ti to znas koliko mi falis swaki cas kad nisi tu a ja ko da cujem ti glas twoj dodir na kozi uwek je tu taj poljubac na usnama u plamenu zato sto bez tebe fali mi swe kao nebo bez zweza kad nema te zato necu da se durim necu da se krijem hocu od twoje ljubawi da se napijem pruzi mi ruku wodim te na mesta daleka gde smo samo ti i ja i nasa sreca..

Kad se probudim uwek isto pitanje postawljam, "zasto" al nikako odowor da saznam, sta je to sta ziwot krasi, a ko neciju srecu gasi, ne zleki biti neko na wiskoj nozi da bi se secali mog imena, zelim da zbog sitnica koje im dusu dotaku ziwim u njima, swaki je dan poseban i nama potreban, al sta ciniti kad ti postane nebitan, malo nam treba da budemo srecni, al mnogi to da prepoznaju ne umeju, da sitnice malih dela sto nam dusu dotaknu cine nas wecnim, i neka ih da pricaju oni me ne znaju, oni ne cene sta imaju a drugima naredjuju, sta znas o tome kad pogledam daleko i kroz mili ja sam tamo, dal se upitas koliko ti je zaprawo blizu taj pored tebe neko, da to nije samo maska sto kraj tebe sedi, pa kad ti najwise zatreba masku spusti i gleda twoje lice kako bledi.. prewise se lazi iz necijeg kofera po swetu prosulo, pa kao wirus maske donelo, werujem da su mi wrata bila zakljucana i da sam duboko spawala, te noci kad su maske delili i ja swe to propustila, i bas sam na to ponosna, jer nisam glumac u nekom od njihowih filmowa, wec swoj film reziram sama.. jer u swetu je prewise glumaca, a ziwot trazi rezitelja, da ga nauci prawim wrednostima, i sta se widi kad film gledas iza zawesa.. ja nisam neko ko ceka u red, ja zelim da srecu pronadjem u neciji pogled, da osetim zemlju pod nogama, al da ipak nebo dotaknem prstima, mozda sam ludak swojih mana, mozda su moje mane moje hrabrosti, ja sam znam da je owaj put predug i tezak, al isto znam da u tami ne smes ostati wezan, i zato idem dalje swaki dan, werujem u sebe koliko i kako znam, znam neko ce uwek biti tu pored mene, pruzice mi ruku i lepe uspomene, uwek ce neko biti tu da ceka moje osmehe, jer koliko god da je tesko moja dusa ne zeli da uwene, jedno weliko hwala za ljude kraj mene, jedna ljubaw za njih sto cine moje wreme, a ja sam uwek tu, da idem dalje makar i u snu, al nebih da odustanem, hocu da se probijem, jer owo je moj ziwot ne pricam o tudjem, zato ako me razumes kad zakucam ti na wrata pusti me da udjem ..

Kad potrosis snagu za dalje, ti uwek seti se da imas snowe, stani na tren odmori se, udahni duboko i probudi se, owo je realnost ali cuda postoje, swe sto se desawa deo twog ziwota je, sanjaj budan jer lakse ces razumeti swet, shwatices da je iz dobrog u lose lak preokret, udahni te zelje koje cine twoj ziwot srecnim, jer samo snowi i twoja dela te cine wecnim, a kad se odmoris ti okreni se, pred swetom pokloni se, ustani pun ponosa i bori se, jer swaki pad je jos jedna lekcija, uwek se bolje snadjes kad shwatis da te sudbina nije stedela, jer prewise je tmurnih oblaka nebo nosilo, al srce da se nada nikad nije prestalo, ljudi su razni, licemeri i prazni, ne zele da shwate da srecniji su kad srecu sa drugima podele, njihowe sebicne duse su se raspale, a ja ne mogu tako, hocu da ziwim kao wetar swuda okolo, da ispostujem ziwot kako znam, jer je samo jedan a drugi nemam, i ako znam da je tesko, nastawicu dalje jer u mojim snowima uwek sebi nadjem mesto, ne treba nam puno da budemo srecni, samo par pogleda i prawih reci, malih dela da srce odlepi, nekad je lakse u snowima, jer tamo je nas mali swet gde mozemo swe, tamo nema coweka izdajice da pokwari osmehe, jer oni ce ti obecacti swe, pa kad ih trebas i pruzis ruku reicie "ne znamo se", ziwot je owde i sada, a razocarenje prati nas swakog dana, ziwot je wecinom bolna realnost, traze nam slabosti, i prepuni mana swi, pa kad mislis da na kraju price stigo si, ti samo drugi list uzmi, olowku zameni, i dalje nastawi..

Nocas cu napisati nesto za tebe, nesto malo, mozda prekratko, mozda predugo, ali dowoljno, nisam nocas zeljna tuge, niti ikakwih pateticnih osecanja, zelim samo da budem ja, pored tebe tu, da te uhwatim za ruku, dok lezimo na krowu, i kazem pogledaj zwezde, pogledaj nebo, sta li se tamo skriwa, mi imamo swe sta nam je potrebno, a stalno nesto kukamo.. znas li ti da cenis ziwot? ja se cesto bojim da ga ne umem ziweti, da ce brzo proci a da ga necu osetiti, da necu najbolju pesmu poslusati, najbolji film wideti, najlepsi cwet nanjusiti.. godine su pred nama, a mi se gubimo na tim putewima, realno je swe naopako u owom swetu krenulo, da bi swe to preziweo moras zazmuriti, a ti i ja samo ziwimo sirom otworenih ociju, i ne zalimo se na ono sta nemamo, jer o tome mastamo, a sta imamo to wolimo, i na neki nacin dobijemo sta zelimo, a to bude zauwek nase, waljda tako ide, kad se nesto cutnjom zeli, to i dodje, ono sta je na silu lako ode, sunce je weliko i sanzno znas li to, i greje jako, greje u ponoj swojoj welicini, ali znas li da pod tim snaznim suncem nekome se srce sledi, pocne da drhti, jer je swet uzrok loseg, cowek zaprawo, a srce samo oseca.. widi lepo je biti slobodan kao law, owaj krow je nase polje, zasticen nas dan, ja i ti, i mi smo samo ljudsko bice, i mi smo samo gresnici, i mi samo zelimo kao i ti, jer i mi smo najjaci kao i swi, samo dok nas san ne pobedi ♥

.. lagano su se sklopile i zaspale pored mene, te oci twoje zbog kojih stane wreme, pazljiwo, kao latica ruze, spustila sam swoje usne na twoje, da te tiho i nezno poljubim, da ti ne razbijem snowe, nastawih da te gledam dok spawas, tako slatko dok nesto sanjas, a radoznalo te milujem, toliko lagano da te jedwa dodirujem, sta li oci twoje sanjaju, kome sad swoje tajne sapucu.. kome se smeskas tako medeno, da li neko drugi je twoje jedino, wolela bih da udjem ti u san, i koga tamo ljubis da znam, gledam te tako zaljubljeno, dok ti sanjas ja sanjam jawno, tu sam kraj tebe, mirna kao more kad zaspe talasi, i ne dam nikom da te probudi, zato mirno spawaj, ne brini.. pitam se da li u twom snu postojim ja, da li plowimo brodom morem bez talasa, cuwas li ti mene tamo, kao ja tebe owde, drzis li me za ruku i grlis li me snazno, da me niko ne otme od tebe i daleko odwede, ljubis li me nezno kao rosa cwet, postoji li u twom snu samo nas swet, wolis li me tamo jace? sanjas li o nama uopste? sanjas li da smo najsrecniji, samo ja i ti u zaru te ljubawi.. idalje te gledam i pitam se, al swako mi pitanje odmice, jer na swako slatko smesis se, kao da cujes moje misli, i osmehom pricas mi; "ja te wolim i u snu i na jawi".. spustih ruku na grudi twoje, da osetim to srce sto lupa i sanja boje, lagano se pomeras, pomislih da sam te probula, al ti si samo swoju ruku spustio na moju, jos si u swom snu, plowis na moru, zato necu da te zowem, jer slatko spawas, necu da te budim, jer o meni sanjas.. <3

mozda sam ja greskom owde prewise se nekad razlikujem od drugih i prewise mastam o necemu i zelim swe da bude lepo i trudim se za to i na kraju uhwatim sebe kako sam negde daleko od swih sama kako slusam wetar a misli se gomile mislim swasta a shwatim da ne mislim bas nista uhwatim sebe kako sedim tamo negde daleko dalko od swih na neki brezuljak pod welikm drwetom koji je rasirio swoje granje a lisce njegowo mi prawi hlad i neke swoje tonowe sedim tamo i slusam nepoznate reci nema nikog samo ja, i otkucaj srca koji se bori jer ne zeli da odustane srce koje nece izgubiti jer ce uwek nastawiti i onda se wratim wratim medju owaj narod ako se tako moze nazwati swi u nekom pateticnom smehu swi kao nista im ne fali swi ali swi nose maske igraju neki maskenbal i bas sam ja tu stranac i na pogresan sam bal jer nemam swoju masku nemam je a i ne trazim je samo stanem sa strane i posmatram i onda u prolazu sretnem ljude slicne meni koji se kao i ja pitaju da li owaj ili ona nosi masku ide li na maskenbal ili je stwarnost i tako bojeci se da priznamo da ne nosimo masku idemo dalje oni odu ljudi slicni nama odu nekad ali samo nekad ostanu pored nas waljda pokusaju da nam skinu masku i uwere se da je nema i tako gledam na saw taj swet galama a ja cujem tisinu mnostwo ljudi a ja sam sama i kad nadjem nekog i budem srecna obicno se ispostawi da me taj neko powredi jer onaj ko te cini najsrecnijim taj te najwise moze powrediti ne twoj neprijatelj on ne moze toliko jer ces ti imati nekog ko te woli i koga wolis i ko je tu za tebe pa bol od neprijatelja te nece mnogo boleti al zato bol koju ti nanesu najblizi u njoj ces se utopiti ispliwaces tako sto ces reci ma ko ih jebe lagaces sebe i tako uwek ici dalje al bol ce uwek ostati i bas zato se ja uwek wratim pod swoje drwo i posmatram zalazak sunca i sapate wetra i lisca koji zajedno igraju neki swoj ples dok ih nezno miluju zraci sunca miluje ono i mene jer kad si tako sam nedostaje neko kome mozes werowati i umesto suncewog zraka da te zagrli taj neko ali nema nikog swet je swe gori i tako ostanem i geledam sa swog brezuljka taj zalazak i tu masu ljudi kako uopste ne zna cemu sluzi ziwot i kako se radowati swakom nowom danu i zasta ziweti..