BItna sam JA ne ONI
owaj ziwot nije san, ja odlicno swe to znam
kao gatara koja gleda dlan, mapa je jedan weliki plan,
put je swaki zakaza, a ti poljubi krst i budi zahwalan,
jer swako budjenje je nowi dan, ti se bar budis a neko ostane zauwek uspawan,
diwan je onaj san, sto nam se cini nestwaran,
prewise je namazan, iluzijom i lepotom pomesan,
nije stwaran ja to znam, al da mi ga uniste to ne dam,
uz snowe realnost lakse sawladam, i ne bojim se da za swoje greske ispastam,
iskusna jer uwek pokusam, uwek kazem "hwala" a ne moram,
zelim jer tad cisto se osecam, a to sto od drugih ne dobijam,
ne zalim jer im opsrastam, neka ih oni ne znaju, shwatam,
ziwe u mrznji to je wec dowoljna kazna, ponawljam,
i eto sama dalje nastawljam, jer imam swoje oci pa sirom ih otwaram,
samo istinu zelim da upoznam, ja dobrom jos uwek se nadam,
ne kukam kad padam, jer od par ruznih reci necu da stradam,
wrlina je pronaci sebe i ostati weran, al dal je neko od was na owu bitku spreman..
dalje krenula, al tebe trazila,
koliko jaka, toliko i nemocna,
da se odwojim od twojih usana,
dodira, da zaborawim, ne mogu,
a i kako bih kad pratis me u swakom stopu,
u sebi wicem ; 'hej ti, ja te wolim',
osecam se pomalo bedno jer ne mogu da izgoworim,
mogu ja to ustawari,
nego se bojim sta ce biti,
mozda ti to neces zeleti pa ces se uplasiti,
bojim se da cu te tako izgubiti,
zato nasmesim se i precutim
usnama punim ljubawi ja te ljubim,
kazes da dowoljan je moj poljubac da se dobro osecas,
meni je drago al da je pun ljubawi znam da ne znas,
zato uwek odem da bih ti se wratila,
poljubim i twoje dodire osetila,
uwek me rado docekas,
jer lepo je meni kad mi to priznas,
al zasto onda ne ostanemo,
nego uwek odemo,
mozda oboje isto osecamo,
i mozda se oboje plasimo da to kazemo,
eh, kad bih samo znala da je tako,
pa ni sekund ne bih cekala,
srce bi swe reklo,
al ne znam sta twoje skriwa,
ja samo osecam koliko ti prija moja blizina,
neznost i toplina,
eh, moja ljubawi znas li da to si ti,
ne smem ti to reci bojim se da ces zauwek otici,
al twoja sam od prwog pogleda, poljupca..
jos je na meni swaki trag twog dodira,
gorim od zelje da sam twoja jedina,
da sam twoja woljena,
zato ti najsladju sebe uwek dam,
samo kazi i twoja sam,
hej ti, ja te wolim,
ne znam ni dal imam prawo na to,
dal ces mi uwek biti samo trenutak a ne i wreme,
secam se dak si rekao sam twoje srce,
mene lako masta powuce,
al ostanem da zemlji pa me cutanje dotuce,
zauwek twoja sam i pamtim swe,
znam da me ono - wolis i da si uz mene,
al kako da ti kazem zelim da si moje wreme,
da ti si taj ko tece mi kroz wene.. 
nocas se owim stihom oprastam od tebe, pustam na slobodu sebe,
jer prewise mi se dusa stegla od secanja,
secanja koja nisu nista postigla,
pamtim zadnji trenutak kad sam se za nas molila,
i sad kad se zelja ostwarila,
ja toga nisam zeljna wise,
shwatam sta sam htela uwek sam dobila,
al owog puta tu zelju cujem swe tise,
pustam tebe kao i sebe,
al rastanskim brodom u more,
mozda je moglo biti drugacije,
mozda al to sad ostaje samo misljenje,
ja wolje wise nemam za druge padowe,
prewise dala a dobila lazi gomile,
sta god da je bilo ostaje secanje,
lagano je wreme izbrisalo tragowe,
ne diraj u proslost,
jer da je trebalo bila bi sadasnjost,
owde se opstastam sa tobom,
sama dalje plowim owim brodom,
skupila sam krila,
wise ne letim gde sam nekad bila,
waljda je tako bolje,
jer za dalje scene ja wise nemam wolje,
promenio si se ti taki i ja,
nije owo ona prica kadm wolela,
ako mozes shwati da sam dalje krenula,
bez tebe jer takwa je sudbina,
nila sam dobra ne zalim,
ali owde je kraj ja sama cu da nastawim.. 
.. samo me zagrli kad precutim reci ljubawi,
nije da ih krijem nego se bojim da ne zaboli,
za neke hladna sam kao taj sneg sto ne wolis,
al tebi mogu dopustiti da moju toplinu osetis,
nisam gruba a znam tako ti se cinim,
ja samo pazim na sebe da se ne powredim,
i ako te oci ne wide srcu ti drag si,
i niko nije rekao da srce mora da widi,
ono oseca i ono zna da bi wolelo da si tu,
al ne zeli da upada ni u kakwu zamku,
prewise ranjeno je bilo nije da ne weruje tebi,
wec se bola boji,
a ti shwati i na njega pripazi,
mozda se opusti i tebi prihod dopusti,
i kad cutim ti samo me zagrli,
reci da ces tu ostati,
da neces otici, mene powrediti,
ja widela sam swasta,
doziwela jos wise,
ljudi su kwarni,
ne werujem bilo kome,
bolje sama nego tih lazi na tone,
budi drugaciji, osecam da jesi,
pokazi mi da postoji to nesto i da mogu da ti werujem,
stwarno bih wolela da tu ostanem,
cini mi se sigurno i toplo,
a na to moje srce brzo bi se nawiklo,
dokazi da zelis i bicu twoja,
a kad me pogledas reci "ona je moja".. 
ja sam umorna od lutanja,
a uwek odem dalje,
wecito odlazim da bi se wracala,
nikad do kraja nisam swe rekla,
zastanem kad bi najwaznije izgoworila,
swesna da nije ziwot taj ko gazi po nama,
wec ljudi sto ga pogresno ziwe swakog dana,
nerwiram se ponekad jako,
al ne pustam suzu,
mada je swako od nas lako zaplako,
nisam kukawica nemam wise sta da izgubim,
al cuwam srce jer to jedino mogu da zadrzim,
wreme mi odmice kao i ljudi oko mene,
swesna da ziwot ne dalje dwa put iste uloge,
al uwek se wracam na neke prosle scene,
waljda sam tamo bila srecnija,
waljda je tad sreca bila drugog ukusa,
ili sam ja wise srcem nego glawom razmisljala,
necu nikog da powredim jer boli i mene,
osetila prewise al nikad bezala od sebe,
ja nisam hladna,
ziwot me takwom cini,
nemam mnogo zelja,
al opet za swaku grubu rec ti izwini,
cesto shwatam da ne znam sta zelim,
pomislim da mi je wreca prazna pa zanemim,
ali nije, ima tu swega,
na meni je da biram a ja ne znam cega sam zeljana,
pa pomislim da znam, izaberem jedno,
drugi se bune, pa pogledam tuzno,
znam da sam swakom potrebna,
jer sam ja ta koja ih razumela kad je kisa padala,
srce do srca osmehom ih ispratila,
i sa istim ih docekala,
a ko je cekao mene,
dal uopste ima mesta za pse lutalice,
ili su oni newazni, ne woljeni stranci,
naucila da sama docekam sebe,
i da sama brojim te zwezde,
zato za swaku kap boje na mom srcu,
zahwalicu se ljudima koji od mene ne odustaju,
koliko god precutala,
znaj da se dobrota nikad nije merila recima.. 
